ZAKON O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O ZAPOŠLJAVANJU STRANACA
Ovim zakonom, izmenjen je član 16 stav 1 tačka 2. pa se reč: „mesec” zamenjuje rečju: „deset”. Naime ova izmena se odnosi na uslov za davanje dozvole za rad strancu, a koja je vezana za rok u kojem poslodavac prvo ima obavezu da pokuša da zaposli domaćeg državljanina, a tek nakon tog roka ukoliko ne zasnuje odnos sa domaćim, može da podnese zahtev za radnu dozvolu za stranog državljanina. Ranijim zakonom ovaj rok je bio mesec dana, novim zakonom je propisano deset dana.
Međutim, treba imati u vidu da je dodata i tačka „2 a) koja glasi: izuzetno od odredbe stava 1. tačka 2) ovog člana, kada je to u interesu Republike Srbije ili to nalažu međunarodno prihvaćene obaveze, ministar nadležan za poslove zapošljavanja može odrediti i rok kraći od deset dana;”. Dakle moguće je i kraći rok od deset dana u posebnim situacijama.
Takođe, posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase: „Izuzetno, kada je to u interesu Republike Srbije ili to nalažu međunarodno prihvaćene obaveze, privremena radna dozvola za zapošljavanje može se izdati strancu koji ispunjava sve uslove iz zahteva poslodavca koji se odnose na odgovarajuća znanja i sposobnosti, kvalifikacije, prethodno iskustvo i dr., uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove, pod uslovom da je stranac podneo zahtev za privremeni boravak. Radna dozvola za zapošljavanje iz stava 3. ovog člana izdaje se za period koji ne može biti duži od 45 dana.’’
Dakle, pored privremene radne dozvole koja se daje stranicma koji imaju privremeni boravak, ovim stavovima omogućeno je da stranci dobiju privremenu radnu dozvolu ukoliko su samo podneli zahtev za privremeni boravak, odnosno koji su u postupku dobijanja privremenog boravka.