ZAŠTITA PRAVA NA INTELEKTUALNU SVOJINU
Prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima, predmet zaštite intelektualne svojine je „duhovna, nematerijalna tvorevina koju je stvorio čovek“, što bi značilo- muzika, književna i likovna dela, naučna dela, pronalasci itd.
Pavo intelektualne svojine se deli na autorsko pravo, patente, dizajn, žigove, oznake geografskog porekla kao i poslovnu tajnu.
Danas, usled razvoja tehnologije, digitalne ere, sve češće dolazi do krađe intelektualne svojine, naročito na internetu. Veoma često se dešava krađa fotografija, video zapisa, muzičkih sadržaja isl. Takođe, često se dašava krađa intelektualne svojine od strane zaposlenih. Zato je potrebno preduzeti sve mere zaštite u cilju očuvanja Vašeg biznisa imajući u vidu da krađa Vaše intelektualne svojine može predstavljati dugoročnu štetu koje može ugroziti Vaše poslovanje i konkurentnost na tržištu.
Prema našem zakonodavstvu jedino je autrosko pravo zaštićeno momentom nastanka, dok druga prava zahtevaju zaštitu u postupku pred Zavodom za zaštitu intelektualne svojine (žigovi, patenti). Ipak, kada je u pitanju poverljivost informacija, najbitnije je preventivni pristup kroz odgovarajuće interne procedure o zaštiti poverljivosti Vaših podataka.
Pred Zavodom za intelektualnu svojinu se sprovodi formalni postupak kojim se intelektualna svojine kao što su žig ili patent štite, a na osnovu odluke koje društvo odnosno podnosilac donosi. Svaki oblik intelektualne svojine ima posebnu formu prijave pred Zavodom te savetujemo da se konsultujete sa advokatom ili stručnim licima u Zavodu koji će Vas na to uputiti. Takođe, treba znati da se pčaća taksa na samu prijavu kao i taksa na nastalo pravo, a visina se određuje u odnosu na trajanje prava i vrstu.
Pored ovog osnovnog vida zaštite moramo naglasiti da postoje i drugi vidovi zaštite, koje bismo nazvali preventivnom zaštitom, a koji se odnose na ugovore o korišćenju vaših proizvoda sa trećim licima.
Ovo se pre svega odnosi na ugovore o licenci kao i ugovore o poverljivosti podataka odnosno NDA agreement ili know how.
Ugovorom o licenci se davalac licence obavezuje sticaocu da će mu dati delimično ili u celini da iskorišćava njegov žig, patent, pronalazak ili neku drugu intelektualnu svojinu, dok se sticalac obavezuje da za to plati određenu naknadu. Licenca može trajati određeno vreme ovim ugovorom ali ne više nego što dozvoljava Zakon za konkretno pravo.
U cilju sprečavanja nelojalne konkurencije, zaključuju se NDA (non-disclosure agreement) ugovori koji regulišu zaštitu poslovne tajne, čime se sprečavaju nastanci velikih šteta po imaoce intelektualne svojine.
Iz našeg advokatskog iskustva, moramo istaći da je upravo povreda odnosno krađa poslovne tajne jedno od najčećih krađa kad je u pitanju intelektualna svojina. Do povreda poslovne tajne dolazi upravo zato što je imalac nedovoljno dobro ne zaštiti, često ne shvata značaj zaštite poslovne tajne i štetu koja može nastati njenom krađom. Takođe, nikad se ne može precizno utvrditi kada je nastala krađa i kako, a do tada lice koje je povredilo ovo pravo odnosno iskoristilo podatke I informacije može brzo i lako da se obogati. Te se može smatrati da je ovo jedna od najčešćih povreda ovakvih prava.
O posebnim načinima zaštite poslovne tajne kao i drugih pomenutih oblika intelektualne svojine ćemo se pozabaviti u narednim blogovima.
