Aktuelna tema o kojoj se dosta govori u poslednje vreme su izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku.
Tragični događaji koji su se desili u toku prošle godine, poput slučaja višestrukog ubistva od strane maloletnog lica u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ili tragedije u selima Malo Orašje i Duboni, dosta su uznemirili i potresli našu javnost.
Kako zakon mora da bude u skladu sa vremenom u kome živimo i da prati društvene promene, Ministarstvo pravde je u skladu sa zaključkom Vlade sprovelo javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Ovi Nacrti se mogu pročitati na sajtu Ministarstva pravde (https://www.mpravde.gov.rs/) u posebnom odeljku pod nazivom JAVNA RASPRAVA.
Sastanci javne rasprave su se održali u novembru, u četiri grada u Srbiji – Nišu (9.oktobra), Kragujevcu (16. oktobra), Novom Sadu (23. oktobra) i Beogradu (30. oktobra u Palati pravde).
Javnost je mogla da iznese predloge i sugestije o kojima će Ministarstvo odlučiti i sačiniti izveštaj u roku od 15 dana i objaviti ga na svom sajtu.
Pored pomenutih nemilih događaja koji su se dogodili u 2023. godini i bili veliki povod za donošenje ove odluke Ministarstva, jedan od razloga za izmene zakona je takođe i usklađivanje krivičnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske Unije, a u skladu sa Planom rasta za Zapadni Balkan.
Po Planu rasta koji je usvojen od strane Vlade, rok za usvajanje izmena ova dva zakona je do kraja 2024. godine.
Apeluje se na produženje roka za javnu raspravu, a pojedini advokati najavljuju i štrajk.
Komitet pravnika za ljudska prava ocenio je da je mesec dana kratak rok za odlučivanje o ovako važnom dokumentu.
Zakonik o krivičnom postupku je od 2012. godine do sada menjan ukupno sedam puta, a Krivični zakonik pet puta, tako da ove izmene i dopune nisu nešto nesvakidašnje i izvanredno, ali česte promene po mišljenju struke unose pravnu nesigurnost.
Javnost je jako podeljenog mišljenja po pitanju predloženih Nacrta zakona.
Sa jedne strane ima dosta zamerki i nezadovoljstva, pa se govori i o mogućoj represiji i upozorava na manipulaciju, rušenje sloboda govora, sloboda okupljanja.
Sa druge strane, takođe se ističe i hvali što su kao zaštitni objekti za pojedina krivična dela postali lekari, profesori, advokati… uzimajući u obzir koliko su česti napadi na lica koja se bave tim profesijama.
Posebno su sporni pojedini članovi Nacrta o kojima ćemo detaljnije pisati:
I Krivično delo Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela
Reč je o krivičnom delu iz člana 343a koje je sadržano u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i glasi:
(1) Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje vrši posredovanje u pristupanju materijala iz stava 1. ovog člana.
(3) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(4) Materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.
(5) Materijal iz stava 1. ovog člana oduzeće se.
Neki od komentara na ovaj član Nacrta zakona su da može biti preširoko tumačen, jer nije pravno precizan I da postoji opasnost da može biti optužen svako ko na društvenim mrežama podeli poziv na skup.
Naime, javnost smatra da je uvedeno novo krivično delo iz razloga straha od okupljanja, a i u vezi sa velikim ekološkim protestima povodom iskopavanja litijuma.
Odgovor Ministarstva pravde na ovu kritiku u Saopštenju koje je objavljeno na njihovom sajtu je da je ovo novo krivično delo predviđeno kako bi se zaštitilo društvo od opasnih sadržaja poput recimo Darknet-a, gde su dostupni načini izvršenja ubistva, hakovanja, falsifikovanje novca, falsifikovanje isprava…
S tim u vezi, navodi da je zbog toga objavljivanje i korišćenje takvog sadržaja neophodno propisati kao posebno krivično delo, kako bi se sprečilo izvršenje težeg krivičnog dela na čije izvršenje se podstiče takvim sadržajem.
Uvođenje ovog novog krivičnog dela je predlog Radne grupe za bezbednost dece na internetu koju je obrazovala Vlada u skladu sa zaključkom, a u cilju prevencije i otklanjanja posledica tragičnih događaja iz maja 2023. godine.
II Delimično brisanje krivičnog dela Iznuđivanje iskaza član 136 Krivičnog zakonika
Razlog brisanja je kako Ministarstvo navodi preklapanje krivičnog dela Iznuđivanje iskaza (čl. 136 KZ) i krivičnog dela Zlostavljanje i mučenje (čl. 137 stav 2. i 3. Krivičnog zakonika).
Kako je na javnoj raspravi istaknuto da k. d. Zlostavljanje i mučenje ne sadrži u potpunosti sve radnje izvršenja koje su propisane krivičnim delom Iznuđivanje iskaza, Ministarstvo je odlučilo da ipak ne izbriše sve odredbe krivičnog dela Iznuđivanje iskaza i zadrži prvi stav ovog člana 136 KZ:
(1) Službeno lice koje u vršenju službe upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedopušteno sredstvo ili nedopušten način u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, veštaka ili drugog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
III Izmena krivičnog dela Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom
Ministarstvo navodi da je izmena navedenog krivičnog dela predložena na inicijativu posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije viših javnih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Vrhovnog javnog tužilaštva u cilju da se napravi precizna razlika između ovog krivčnog dela i prekršaja iz čl. 236. i 237.
Zakona o javnim nabavkama, tako da se ovo krivično delo odnosi samo na javne nabavke veće vrednosti, imajući u vidu stepen društvene opasnosti.
To znači da za ovo krivično delo, koje se inače goni po službenoj dužnosti, više neće biti kažnjive nabavke u iznosu manjem od pet miliona dinara.
Javnost se plaši da je ovo potencijalno uvođenje korupcije u pravni sistem.
Tužilja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Bojana Savović je javno kritikovala ove izmene, navodeći:
„Ako je u našoj Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije za 2023-2028. godinu zaključeno da su neefikasni mehanizmi kontrole nad javnim nabavkama, iako je opštepoznata stvar da najveći broj nelegalnog novca dolazi iz javnih nabavki (i trgovine oružjem i drogom) u ovim izmenama se uvodi cenzus za javne nabavke“
Takođe navodi:
„Javna nabavka čija je procenjena vrednost četiri miliona dinara od sada je nevažna za tužilaštvo“.
Tužilja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Jasmina Paunović je govoreći o krivičnom delu zloupotreba javnih nabavki I ovom predlogu da više ne bude kažnjiva za nabavke vrednosti manje od pet miliona dinara, istakla je da veruje da će se, ukoliko to bude usvojeno, češće pojavljivati nabavke upravo u iznosima do pet miliona dinara.
IV Propisivanje novog krivičnog dela Neovlašćeno deljenje I zloupotreba snimaka intimne sadržine
U toku javne rasprave bilo je dosta predloga I inicijative od strane brojnih organizacija I pojedinaca da se uvede ovo krivično delo.
Ministarstvo pravde je stava da je predlog opravdan I da će predložiti najbolje zakonsko rešenje kojim će se zaštiti intimni sadržaj od zloupotrebe I širenja putem društvenih mreža.
V Inkvizitorsko načelo u krivičnom postupku
U Nacrtu zakona o izmenama I dopunama Zakonika o krivičnom postupku se reformiše načelo materijalne istine tako što bi sud u ograničenom obimu mogao da radi razjašnjenja odlučnih činjenica, koje po njegovom mišljenju nisu dovoljne, predloži i izvede dokaze neophodne za donošenje pravilne i zakonite odluke, iako ih stranke u postupku nisu predložile.
Da li to znači da se ukida pripremno ročište I da mogu u bilo kojoj fazi da se predlažu dokazi?
Kritika kaže da ovim izmenama sud postaje pomoćnik tužilaštva, iako bi trebao biti neutralana strana u postupku.
Ovi Nacrti sadrže sa jedne strane kozmetičke izmene poput promene izbora ili reda reči kao na primer umesto “krivične sankcije” koristi se reč “kazne” u pojedinim odredbama, ili umesto “Repulički javni tužilac”, pominje se “Vrhovni javni tužilac”.
Sa druge strane, predviđeno je veliko pooštravanje kazni (posebno za krivična dela silovanje, nasilje u porodici, obljuba nad nemoćnim licem…) I uvođenje nekih novih krivičnih dela I pravnih procedura.
Ministarstvo pravde razume pojedine zahteve za produženje trajanja javne rasprave i ukazuje da je spremno da produži javnu raspravu, međutim produženje isključivo zavisi od spremnosti Evropske komisije da produži rokove za usvajanje navedenih zakona.
Reč je o izmenama jednih od najvažnijih zakona u svakoj zemlji.
Ove promene će svakako uticati na čitavo društvo I neophodno je da budemo informisani šta nas to očekuje u budućnosti.
