Ovaj članak je namenjen svima vama koji biste želeli da imate dvojno državljanstvo, kao I onim radoznalim čitaocima koje žele da se informišu i prate aktuelne teme iz sveta prava.
Posebno ćemo se posvetiti u ovom tekstu državljanima Nemačke koji imaju srpsko poreklo I objasniti im kako i na koji način je sada zvanično moguće da imaju istovremeno i srpsko državljanstvo.
Za početak u par uvodnih reči ćemo ti iz pravnog ugla ispričati šta državljanstvo predstavlja, a kasnije ćemo ti detaljno objasniti proceduru i uslove sticanja srpskog državljanstva.
Državljanstvo je pripadnost pojedinca nekoj državi na osnovu postojanja bitne veze koja je uslov nastanka javno-pravnog odnosa između tog lica i te države.
Ono što je važno razumeti je da u ovakvom odnosu država čini dostupnim sva prava svojim državljanima ( građanska, politička, socijalna, ekonomska…) ali isto tako im nameće određene obaveze I dužnosti (na primer plaćanje poreza ili vojni rok…).
Svaka država donosi svoje norme o državljanstvu – što znači da samo domaća država može na osnovu svojih pravnih propisa dati ili oduzeti svoje državljanstvo pojedincu.
Zato bi bilo nemoguće I nedopustivo da recimo srpski organi proglase neko lice državljaninom Španije, Holandije ili Amerike, već mogu da odlučuju samo o državljanstvu Srbije.
U nekim složenim državama poput federacija i konfederacija, postoje I posebna državljanstva republika, kantona isl.
Takav slučaj je postojao i u našoj domaćoj istoriji, u nekadašnjoj Jugoslaviji, nakon Drugog svetskog rata (SFRJ, SRJ, SCG).
Živimo u vremenu masovnih migracija, “odliva mozgova”, dvonacionalnih brakova… pa pojava dvojnih državljanstava (bipatridija) nije retka pojava.
Mnoge evropske države su reformisale i modernizovale zakone o sticanju državljanstva kako bi se prilagodile postojećim prilikama, a posebno zbog velike potrebe za radnom snagom.
Primer za to je Nemačka, koja je promenila imigracionu politiku striktnog protivljenja višestrukom državljanstvu i u junu ove godine donela novi Zakon o naturalizaciji, omogućivši dobijanje dvojnog državljanstva.
Zašto je to bitno?
Zato što sada sticanje nekog drugog državljanstva ne dovodi više do gubitka nemačkog državljanstva i to se odnosi na sticanje svih nacionalnosti sveta, a ne samo zemalja Evropske unije.
Takođe, sticanje nemačkog državljanstva putem naturalizacije više ne zahteva odricanje od prethodnog državljanstva, što je nekada bilo pravilo.
Takva rigidnost zakona terala je pojedince da biraju između dve domovine, otežavajući im položaj I život.
Pored legalizacije dvojnog državljanstva, značajna informacije je da je sada takođe olakšan uslov sticanja državljanstva.
Tako je sada smanjen period potrebnog stalnog boravka sa osam na pet godina, a u određenim slučajevima I na tri godine za one koji su pokazali veliki uspeh u integraciji ( npr. posedujući visok nivo znanja nemačkog jezika, poslovni napredak itd…)
Kako je nemački pasoš jedan on najjačih u svetu, on omogućava putovanje bez vize u gotovo dvesta zemalja sveta, što je velika privilegija za planiranje dugoročnih putovanja.
Takođe, ova liberalizacija zakona promoviše ravnopravnost, socijalnu I političku integraciju.
Tako će recimo državljanin dve zemlje moći da glasa na izborima I u Nemačkoj I u drugoj zemlji čije državljanstvo ima, čime će biti omogućeno da aktivno učestvuje u društvenom životu.
Važna vest za sve srpske gastarbajtere je da postoji mogućnost ponovnog sticanja srpskog državljanstva!!!!!!
Mnogo je onih koji su iz egzistencijalnih ili nekih drugih razloga morali da se odreknu srpskog državljanstva kako bi dobili nemačko.
Zbog takve politike, izgubljene su veze sa domovinom, a mnogi porodični odnosi su zahladneli.
Ovo je prilika za sve te ljude da se približe svojoj kulturi I korenima, a naravno i da imaju sve one beneficije koje dolaze sa srpskim državljanstvom.
Objasnićemo vam kako da ponovo steknete državljanstvo Srbije u par koraka.
Za početak je potrebno da podnesete Zahtev u diplomatsko-konzularnom području na kome imate prijavljeno prebivalište.
Uz taj Zahtev se podnose:
- Izvod iz matične knjige rođenih, koji nije stariji od 6 meseci
- Kopija rešenja o otpustu iz državljanstva Republike Srbije
- Dokaz o stranom državljanstvu (Einbürgerungsurkunde) – kopija, overen pečatom apostil od strane nadležnog organa SR Nemačke I preveden na srpski jezik od strane sudskog tumača za srpski jezik (napominjemo da se prevodi I apostil pečat)
- Potpisana izjava da Srbiju smatra svojom državom (taj formular se dobija u konzularnom odeljenju)
- Kopija pasoša
Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije svoje usluge primanja I odlučivanja o ovom zahtevu naplaćuje u iznosu od 248,00 evra, a usluga se plaća EC karticom.
U nastavku teksta ćemo detaljno objasniti koji su sve to načini sticanja državljanstva po Zakonu o državljanstvu Republike Srbije.
Za početak ćemo objasniti osnovni način sticanja državljanstva:
I Sticanje državljanstva po poreklu (lat. Ius sanguinis)
Ovo je po našem zakonu primarni način sticanja državljanstva.
Dete stiče srpsko državljanstvo poreklom:
- Ako su mu oba roditelja državljani Srbije, bez obzira na mesto rođenja
- Ako je jedan od roditelja državljanin Srbije, a dete je rođeno u Srbiji, bez obzira na državljanstvo drugog roditelja
- Ako je jedan od roditelja državljanin Srbije, a drugi nepoznat ili nema državljanstvo (apatrid) čak i ako je dete rođeno u inostranstvu
Postoji opcija da dete rođeno u inostranstvu, čiji je jedan od roditelja u trenutku njegovog rođenja srpski državljanin, stekne državljanstvo RS po osnovu porekla, ako do navršene 18. godine života bude prijavljen kao srpski državljanin u diplomatsko – konzularnom predstavništvu Srbije I podnese zahtev za upis u matičnu knjigu državljana.
Ovaj zahtev podnosi roditelj koji ima srpsko državljanstvo, a ako je dete starije od 14 godina, potrebno je priložiti I njegovu saglasnost.
Ako se propusti ovaj rok, postoji dodatni rok od pet godina, kada dete državljanina Srbije može do svoje 23. godine tražiti prijem u srpsko državljanstvo na ovaj način.
II Sticanje državljanstva rođenjem na teritoriji Republike Srbije (lat. Ius soli)
Ovo je supsidijaran način sticanja državljanstva naše zemlje kada je dete rođeno ili nađeno na teritoriji Republike Srbije , a roditelji su mu nepoznati ili nepoznatog državljanstva ili nemaju državljanstvo nijedne zemlje (apatridi).
Detetu koje je na ovaj način steklo državljanstvo ono prestaje, na zahtev roditelja, do navršene 18. godine ako su oba roditelja stranci.
U slučaju da je dete starije od 14 godina, traži se I njegova saglasnost.
Drugi načini sticanja srpskog državljanstva su prijem (naturalizacija) I sticanje državljanstva na osnovu međunarodnih ugovora.
III Prijem ( naturalizacija)
Postoje tri oblika naturalizacije:
- Prvi je takozvana “obična” naturalizacija koja je dostupna svim strancima.
Svi stranci koji to žele mogu podneti zahtev ako ispune određene uslove.
Ti uslovi su: da je reč o punoletnim licima, poslovno sposobnim, da im je neprekidno bilo prijavljeno prebivalište u tajanju od najmanje tri godine pre podnošenja zahteva, kaoi da postoji dozvola za stalno nastanjenje.
Ovaj način sticanja državljanstva iako naizgled svima dostupan je teško ostvariv u praksi, jer samo određene kategorije stranaca dobijaju odobrenje za stalno nastanjenje (npr. neko kome je član uže porodice naš državljanin, ili stranac koji je kod nas već stekao dozvolu stalnog nastanjenja,…)
Postoji još jedan vrlo bitan, ali nezahvalan I rigidan uslov koji se zahteva, a to je otpust iz stranog državljanstva ili pak podnošenje dokaza da će se otpust dobiti ako stranac bude primljen u državljanstvo Srbije.
Pored toga potreno je podneti pismenu izjavu da se Republika Srbija smatra svojom zemljom.
Postoji jedan olakšan način naturalizacije koji je predviđen članom 17. Zakona o državljanstvu.
Reč je o strancu koji je najmanje tri godine u braku sa državljaninom Srbije I kome je odobreno stalno nastanjenje u Srbiji, može dobiti naše državljanstvo I ako samo da izjavu da Srbiju smatra svojom zemljom, ne morajući da se odrekne svog državljanstva.
- Naturalizacija u posebnim okolnostima
Reč je o postojanju posebnog kriterijuma za prijem u srpsko državljanstvo, kao što je etnička pripadnosti (“ pripadnici srpskog ili nekog drugog naroda ili etničke zajednice sa teritorije RS, koji nemaju prebivalište na teritoriji RS) I iseljena lica (lica koja su se za stalno iselila iz Republike Srbije sa namerom da žive u inostranstvu) .
Od uslova koji su potrebni je da stranac bude punoletan, poslovno sposoban I da da izjavu da Srbiju smatra svojom državom.
- Izuzetna naturalizacija
To je slučaj kada postoji izuzetan interes naše zemlje da neki stranac ima srpsko državljanstvo ( recimo ako je poznata I uticajna ličnost iz sveta sporta, nauke, umetnosti…)
Tako je recimo britanski glumac Ralf Fajns, najpoznatiji po ulozi Lorda Voldemora u filmu Hari Poter, postao počasni državljanin Srbije promovišući je kroz kulturu I umetnost.
IV Sticanje državljanstva na osnovu međunarodnih ugovora
Državljanstvo se može steći i na osnovu ratifikovanih međunarodnih ugovora, pod uslovom uzajamnosti.
Jedan od značajnijih ugovora koje je naša zemlja zaključila je Ugovor o dvojnom državljanstvu sa Bosnom I Hercegovinom.
Ovim ugovorom je omogućeno državljanima BiH da se za prijem u srpsko državljanstvo koriste privilegijom biranja povoljnijeg prava i u odnosu na to šta im je povoljnije izaberu primenu Zakona o državljanstvu Republike Srbije ili gorepomenutog Ugovora o dvojnom državljanstvu.
Kao nepohodan uslov pominje se navršenih 18 godina života, trogodišnje prebivalište u Srbiji kao I da stranac nije osuđivan u BiH za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od preko tri godine, kao I da u Srbiji nije proterivan sa naše teritorije u period pre podnošenja zahteva za državljanstvo.
Ne traži se poslovna sposobnost, dobijanje otpusta iz državljanstva BiH, kao ni davanje izjave da se Srbija smatra svojom zemljom.
Ovo su bili načini sticanja našeg državljanstva, a postoje tri načina prestanka: otpustom, odricanjem ili po osnovu međunarodnog ugovora.
Nekom drugom prilokom ćemo pisati više o toj temi, a sada se vraćamo pitanju dvojnog državljanstva.
Da li ste nekada razmišljali državljanstvo kojih zemljalja je najteže dobiti?
Razlozi za to mogu biti različite prirode, poput uslova odličnog poznavanja maternjeg jezika te zemlje, dokazivanja ekonomoske stabilnosti, poznavanja građanskog prava te zemlje, integracija…
Verovatno ste mnoge mogli već da pogodite, ali ovo je lista nekih od najzatvorenijih zemalja za prijem u svoje državljanstvo:
Katar, Vatikan, Saudijska Arabija, Južna Koreja, NR Kina, Japan, Butan, SAD, Švajcarska…
ZANIMLJIVOSTI
Ako ste stranac koji želi da ima državljanstvo Katara, potrebno je 25 godina da živite u toj zemlji kako biste ispunili uslov da podnesete zahtev za državljanstvo na osnovu naturalizacije.
Ako vas je ova informacija šokirala, iznenađenju nije kraj.
Pored toga, neophodno je da se odreknete svoje religije I prihvatite Islam.
Vatikan, iako jedna od najmanjih zemalja, spada u top 15 država sveta čije je državljanstvo najteže dobiti.
Postoje četiri načina kako uspeti u tome: ako postanete cardinal Rimokatoličke crkve koji živi u Vatikanu ili Rimu; diplomata Svete stolice; osoba čija prefesija zahteva da živi u Vatikanu zbog poslova katoličke crkve, a poslednja opcija je da dobijete specijalno odobrenje ili da ste udati/oženjeni za državljanina Vatikana.
Ako želite da dobijete državljanstvo Butana, potrebno je da živite 20 godina u toj zemlji pre nego što steknete uslov da podnesete zahtev za državljanstvo.
Neophodno je da se u tom periodu ponašate uzorno I da nemate nikakvih prestupa, a od diskrecione odluke nadležnih organa zavisi da li će vam dati državljanstvo.
Nažalost, pored brojne dokumentacije koju je potrebno prikupiti, problem može nastati I u proteku vremena, komplikovanoj procedure I na kraju diskrecionom pravu službenika da odlučuju o vašem zahtevu.
U tom slučaju, najbolje je posavetovati se sa licima koja imaju stručna znanja I iskustva iz ove oblasti.
Nadamo se da vam je ovaj tekst bio zanimljiv I edukativan, a ako imate neka dodatna pitanja, možete nam pisati.
